Trendovi oko uticaja čoveka na globalno zagrevanje se nastavljaju kroz industriju vina. Vinarstvo u principu nije industrija koja će brže-bolje prigrabiti novitete. Ima ljudi koji su spremni na inovacije, kao u svakom drugom poslu, ali uopšteno gledajući promene se u svetu vina dešavaju sporo. Zato će biti zanimljivo pratiti marketinšku kampanju koju je pokrenula novozelandska kompanija New Zealand Wine Company – prikazivanje karbonskog otiska (carbon footprint) vina na etiketi.

Šta je karbonski otisak? Karbonski otisak je mera čovekovog uticaja na klimu i životnu sredinu, koji je izražen kroz količinu ugljen dioksida koja se emituje u atmosferu. Pretpostavka je da se ugljen dioksid emituje direktno ako na primer vozimo automobil, na taj način direktno utičemo na njegovo povećanje. Takođe postoji i indirektna emisija ugljen dioksida a to je na primer ako pojedemo hleb koji je dovežen kolima do naše prodavnice – ugljen dioksid je emitovan u atmosferu jer je hleb dovežen do prodavnice.

Novozelandska Vinska Kompanija je počela da na ambalaži (etiketama) svog vina navodi koliki je njegov karbonski otisak. Tako njihov Sauvignon Blanc „napravi“ 140g ugljen dioksida za svaku čašu od 125ml. Za svako tržište se karbonski otisak formira drugačije zbog transporta, hlađenja i drugih uticaja. Ako boca kupljena na Novom Zelandu nosi oznaku 140g boca kupljena u Japanu na primer će imati oznaku 210g što je ekvivalentno količini ugljen dioksida koja se oslobodi u jednoj vožnji automobila dugačkoj 6km.

Etiketa na poleđini flaše; na Novom Zelandu 140g...

U Australiji 190g.

Carbon Trust, telo koje u Velikoj Britaniji pokušava da uvede etiketu sa karbonskim otiskom kao standard na sve proizvode, će uskoro izdati sertifikat Novozelandskoj Vinskoj Kompaniji (NZVK) a to je ujedno i prvi sertifikat koji će biti izdat jednom vinu. Ovo je deo globalne akcije da se na sve proizvode doda podatak o karbonskoj emisiji i očekuje se da će jedan ovakav podatak bitno uticati na izbor potrošača. Ljudi iz NZVK su malo realniji i smatraju da je trenutno osnovni kriterijum koji figuriše kod potrošača cena ali se nadaju da će briga o životnoj sredini preuzeti primat nakon okončanja svetske finansijske krize.

Takođe postoje nedoumice oko metodologije proračuna karbonskog otiska. Nije dovoljno uzeti u obzir samo potrošnju goriva broda koji doprema vino iz NZ do Japana. Na to utiču i druge stvari koje variraju od slučaja do slučaja kao što je godišnje doba prilikom transporta vina itd. Pozdravljam svaku inicijativu koja za rezultat ima povećanje mogućnosti izbora i verujem da će nekima od nas ovakva informacija biti od značaja. Ipak, dok kucam ove redove pijem jedan Frascati koji je izbacio minimum 150g ugljen dioksida po čaši i ne mogu reći da osećam krivicu. A vi?

| Više...