Poslednjih dana Februara na Beogradskom sajmu u organizaciji udruženja sommeliera Srbije SERSA održan je prvi sajam vina „BeoWine fair“. Ovaj skup ljubitelja vina koji ima ambicije da preraste u tradicionalni okupio je oko 50 vinara iz regiona. Bila su tu vina Aleksandrović, Radovanović, Plantaže 13.Jul, Tikveš, Badel, Vršački vinogradi, Kovačević, Spasić, Negotinski vinari… Osim degustacija vina bio je organizovan izbor za najboljeg sommeliera Srbije a 27.02.2010 u restoranu Julieta održana je i profesionalna aukcija vina humanitarnog karaktera, od koje je dve trećine ukupnog prihoda donirano kući za nezbrinutu decu u Zvečanskoj.

Ulaznica za sajam vina je važila i za sajam turizma koji se održavao u isto vreme u susednim halama i koštala je 300din. Na ulazu u halu 2b su se kupovale bespovratne čaše za belo ili crno vino za 250din.

Počeli smo od štanda „Srpski Jerusalim“ na kome su se pored turističkih suvenira nalazila vina proizvođača “Vinica Petrović” iz Hoče, Kosovo i Metohija. Probali smo „Carsko Crveno“ i „Zavičaj“ belo vino, nažalost oba su bila prilično neubedljiva, bez jasnog ukusa, sa puno kiselina. Na nosu su bila malo bolja ali na jeziku su ova vina davala aromu samo u tragovima. Možda bi mogla da prođu kao letnje vino uz roštilj ili jako začinjenu hranu, po složnom mišljenju dvočlanog žirija dobila su ocenu u rangu 30 na skali do 100.

Sledeća stanica je bila Vinska klet „Goriška Brda“, predstavnici Slovenije. Tada smo primetili i prvi nedostatak BeoWine fair-a a to je da su falili štandovi sa bokalima za ispiranje čaša – to je ovaj put ostavljeno izlagačima zbog čega su se na njihovim štandovima stvarale gužve.Kod Goriških brda smo probali Villa Brici Merlot, Quercus Merlot i Quercus Sivi Pinot. Ova vina se čuvaju u francuskoj ili američkoj hrastovoj buradi ali iako smo ljubitelji barika u ovom slučaju on nije mnogo doprineo ukusu vina već ga je preklopio pa su arome ostale u drugom planu. Inače Goriška brda osim brenda Quercus imaju i brendove A+ i Bagueri koji su bili izloženi na štandu ali nisu bili u ponudi za degustaciju. 

Preko puta Goriških brda naišli smo na štand Diamond Guide koji za nas predstavlja najprijatnije iznenađenje sajma. Ljubazni domaćini su nam objasnili da je Diamond Guide publikacija sa fokusom prvenstveno na restorane u Beogradu, Novom Sadu i Crnoj Gori a urednik ovog magazina (dugo godina živeo u Grčkoj) trenutno posreduje u povezivanju Grčke vinarije Lyrarakis sa distributerima u Beogradu.

Prema njegovim rečima Grčka vina su stekla neopravdanu reputaciju nekvalitetnih vina zbog Retsine ali nova vina koja nam dolaze sa Krita se ne uklapaju u taj stereotip. Ubrzani razvoj privatnih vinarija u Grčkoj počeo je 90ih godina i pored Retsine ima još oko 1500 proizvođača vina. Na Kritu postoje dve zaštićene vinske regije, Arhanes i Peza, a Lyrarakis važi za lidera u kvalitetu. To su potvrdila i naša nepca, svih šest vina koje smo degustirali su bila više nego dobra, a od belih se izdvojio Plito 2009 (Πλυτó) koje se pravi od istoimene autohtone sorte, divno uravnoteženo vino sa cvetnim aromama.

Od tri crna vina koja smo probali, najviše nam se svidelo “The Last Supper” (poslednja večera), kupaža sorti Kotsifali, Mandilari i Syrah sa aromama šumskog voća. Za sada se ova vina mogu naći na danima Kritske kuhinje koji se organizuju tokom Marta u Beogradu i Novom Sadu a uskoro će se pojaviti i u ponudi jedne od poznatih vinoteka. Očekivana cena je 600-800din (6-8e).

Nekada „Mali podrum Radovanović“, posle proširenja kapaciteta samo „Podrum Radovanović“ je u ponudi imao veliki broj svojih vina. S obzirom da smo nas dvoje do sad imali prilike da probamo samo klasičan Cabernet Sauvignon, ovo je bila odlična prilika da degustiramo tri vina od iste sorte koja se razlikuju samo po načinu pravljenja. Radi se o klasičnom Radovanović Cabernet Sauvignon-u, Cabernet Sauvignon Barique i Cabernet Sauvignon Reserve. Barique se dobija tako što običan Cab odleži u hrastovom buretu godinu dana a Reserve se dobija od vina starog pet godina od čega je u hrastu odležalo 2 godine. Ovde nije bilo iznenađenja „običan“ cabernet se pokazao odličnim, barik za nijansu boljim od njega a rezerva za nijansu bolja od barika. Iz razgovora sa predstavnicima Podruma Radovanović saznali smo da su moguće i turističke posete sa obilaskom vinarije.

Pošto je na štandu Tikveša palo slikanje sa njihovom promoterkom Nikolinom Pišek stvorila se velika gužva pa smo produžili na štand Plantaža 13.Jul, verovatno najveći i uz Aleksandrovića najlepše dizajniran štand. U toku je (uz podršku žive muzike) bila promocija novog vina Medun ali kako na slatka vina imamo vrlo nisku toleranciju, ovu ponudu smo propustili i odlučili se za Vranac Barrique. Ovo relativno novo vino koje se na tržištu nalazi tek dve godine drži se u francuskoj hrastovini ali utisak je da je aroma hrasta ipak malo izraženija nego što bi bilo idealno. On ipak nije prenaglašen pa se osećaju tonovi brusnice, suve šljive i dima.

Mačkov Podrum je jedna relativno mlada vinarija iz Iriga, u podnožju Fruške Gore. Bili smo kod njih u poseti leta 2009, i tada je bilo jasno da je iza Mačkovog podruma vrlo ozbiljna ekipa koja je uložila u vinograde i mehanizaciju, napravila odlična vina i osmislila njihov jedinstven vizuelni identitet.

Na njihovom štandu smo probali Portugizer koji je za naš ukus bio pomalo slatkast ali možda je to do sorte; Chardonay koji je takođe imao malo više slasti nego što mi to obično volimo u belim vinima ali mu je ta slast tako lepo „legla“ da je to neverovatno. Ovo vino je izuzetno bistro, sa izuzetno zanimljivim voćnim notama, voća kao što je dinja. Nalepnica kaže da ima malo više alkohola ali ukus je uravnotežen. Na kraju smo probali Camerlot, vrlo lepu kupažu cabernet sauvignona i merlota.

Badelov štand je služio samo Dingač a to je bilo sasvim dovoljno da nas ubedi da ova vinarija ima mnogo toga da ponudi. Naravno možda je reč “ubeđeni” suviše jaka ali ona dovoljno govori o našim utiscima vezanim za Dingač. Ovo kompleksno crno vino sa Pelješca nas je šarmiralo na prvu loptu, odmah se izdvojilo od konkurenata svojom originalnošću sa slatkasto zemljanim bukeom a na jeziku je dalo ukus trulih višanja. Neko će se zapitati kako može završnica sa ukusom blata bilo kome da se svidi? Nemam pojma ali kao što Brie sa sobom nosi buđ tako i Dingač nosi blato i ono mu vrlo lepo stoji. Ovo vino je definitivno drugačije od svega što smo do sada probali. Pravi se od autohtone sorte Plavac…cena flaše od oko 20-25e definitivno odražava kvalitet ovog vina.

Na štandu Aleksandrovića su nas dočekale Varijanta i Euforija 2008, to su dva uslovno rečeno ista vina ali je razlika u tome što je Varijanta suvi rosé a Euforija poluslatki. Ova razlika proističe iz tehnološkog procesa: u toku fermentacije snižava se procenat šećera a raste procenat alkohola. U nekom trenutku se temperatura spusti na 0°C (privremeno se zaustavi proces fermentacije), izdvoji se deo mešavine od koga se pravi Euforija, a od ostatka se napravi Varijanta (temperatura se vrati na normalu i mešavina se ostavi da još fermentiše). Zanimljivo je da jedna mala razlika u tehnologiji daje dva različita vina, u pitanju je samo par dana duža fermentacija. Oba vina su vrhunska, vrlo bistra, Varijanta sa tonovima svežeg šumskog voća i dugom završnicom a Euforija sa ukusom kandiranog voća. Iako smo obazrivi prema slatkim vinima Euforija nam se dosta svidela a Varijanta izgleda kao odlično letnje vino za opuštajuće trenutke na terasi.

Od crnih vina degustirali smo Viziju, na nosu je dala trešnju a na jeziku voćne note sa blago čokoladnom završnicom. Pravi se od sorte „frankovka“.

Vinarija Aleksandrović prima turističke posete na svom imanju na Oplencu, za veće grupe je u ponudi ručak a za manje samo obilazak podruma, imanja i degustacija vina.

Za sam kraj smo ostavili vinariju „Edi Simčić“ iz sela Vipolže u Goriškim Brdima, Slovenija, na samoj granici sa Italijom. Ono što odmah upada u oči je izuzetno zanimljiv dizajn nalepnica koji prikazuje lovačkog psa u raznim situacijama zavisno od sorte. Malvaziju predstavlja pas koji vozi tricikl, Sauvignonov pas svira saksofon a Rebulin udara u doboš u stilu ss-vojnika koji čita proglas „daje se na znanje...“ . Pošto su nam se nepca već dobro umorila probali smo samo dva vina: Chardonay i Malvazija. Chardonay je bio malo slađi pa nam se nije svideo ali je zato Malvazija bila vrlo intresantna – sa intenzivnom aromom bosiljka i donekle četinara. Imala je malo manje mineralnih tonova nego hrvatske malvazije koje rastu na glini, lagana je baš kao što malvazija i treba da bude a aroma bosiljka se savršeno uklopila u ovu priču dajući joj kontrast intenzivnog i jasnog ukusa na laganoj podlozi. Na štandu se mogla kupiti za 16e.

Nažalost radno vreme sajma vina je bilo samo do 18h (?!) pa smo ostali uskraćeni za još mnogo zanimljivih vina. U budućnosti bi se moglo poraditi na dovođenju više stranih izlagača i bilo bi korisno kada bi organizator obezbedio stolove sa bokalima za ispiranje čaša kako bi se smanjila gužva na štandovima izlagača. S druge strane ovo je tek prvi sajam vina i ne može se očekivati da sve bude savršeno. U svakom slučaju mi smo zadovoljno napustili hale beogradskog sajma bogatiji za nekoliko lepih iskustava.

| Više...