Propustili smo Fish Fest, propustili smo Banoštor ali vina iz Južnoafričke Republike su bila suviše primamljiv mamac i njih nismo mogli da propustimo. Nije samo vino, hteli smo da vidimo i tradicionalne plesove sa juga crnog kontinenta, modnu reviju Davida Tlalea, rukotvorine, a kad smo već tu što da ne probamo i po neko vince. A da, hteli smo da čujemo neke od afričkih priča (s kolena na koleno). I vino .

Lepo je bilo videti ovoliko intresovanje za Africa Village. Posebno raduje što je bilo puno roditelja sa decom, pravi porodični festival. Ulaz se nije plaćao a hostese su delile program večeri. Kljove nisu bile na prodaju, pitali smo .

Ova nošnja nam je odmah zapala za oko! Ne znamo kakvi su bili modni trendovi u stara vremena (da smo se setili pitali bi Tlalea) ali ovih sezona je karirano totalno in. Još ako imate karirani poncho...! U drugom planu je dama sa predivnim crvenim šeširom, a takav isti su nosile i žene koje su imale nastup kasnije tokom večeri. Genex Impuls Hall je bio ispunjen malim sferastim šatorima kao što je ovaj u pozadini, i u svakom od njih su bile izložene zanimljive rukotvorine.

Fudbalski fanovi su mogli da pazare original vuvuzele iz Južne Afrike! Cena prava sitnica: 8800din - cca 85eur.

U skladu sa zakonskim odredbama iz 1959 ovde su kupovali oni koji nisu belci. Pretpostavljamo da su belci imali svoje radnje. Ova fotografija je deo izložbe koja je bila sastavni deo festivala. Osim fotografija bile su izložene i slike u kubističkom fazonu.

Predstavnici vinske regije Franschhoek su u predviđeno vreme počeli sa sipanjem vina, stvorio se ogroman red i MojeVino tim je zauzeo strateške pozicije. Prvobitni plan organizatora je bio da se čaša vina plaća 1eur a degustacija da je besplatna ali u praksi je bilo besplatno sve osim penušavog vina.

Počeli smo sa vinom Sojourn – Cape Blend 2005 sa 13.5% alkohola od proizvođaća Elberti, cena 6eur, kupaža sorti pinotage 58%, cabernet sauvignon 28% i merlot 14%. Oseća se sumpor na nosu (kuvano jaje), suve šljive, na jeziku prejake kiseline koje režu, dugačka završnica kao da je barikirano, opšti utisak je da Sojourn nije ništa specijalno.

Popravni ispit za Elberti, Merlot 2006 – zemlja i višnja, vrlo kiselo, prazna sredina, dobra i dugačka završnica. Prvi utisak je da je ubedljivije nego Sojourn, na nosu se oseća kao da ima srednji ton i više obećava, ali na jeziku se osećaju užasno jake kiseline slično kao kod višanja. 8eur za ovo vino je vrlo, vrlo mnogo. Posle Elberti Merlota, Sojourn dođe bukvalno kao voda (a prvo smo mislili da je Sojourn suviše kiseo, do te mere je kiseo Elberti Merlot). Počinjemo da strahujemo da su JAR vina većinom kisela, a očekivali smo da će biti voćnija. S obzirom da je klima JAR prohladna ipak je logično da su im vina kisela kao u Švajcarskoj, možda treba više očekivati od njihovih belih vina.

10 Chapters Introduction Shiraz sa navojnim čepom, opet se oseća sumpor – zašto je to tako? Možda je u pitanju neka greška u flaširanju. Na nosu ovaj shiraz ima dubinu, blage začine, obećava! Srk…prijatna slast i voćne arome preplavljuju usta, posle Elbertijevih asova ovo je pravo olakšanje, taman kad smo počeli da stičemo loš utisak o JAR vinima. Za shiraz je voće tipično. Lepo obloži usnu duplju i ima dobru završnicu, fino je, blago, ima vrlo prijatne tanine, cena skromnih 6eur. Lakši za 6eur ali teži za jedno dobro vino nastavljamo naše druženje sa Južnom Afrikom.

Bizoe na francuskom znači “Prvi poljubac” a dobilo je ime po supruzi vinara. Stekli smo utisak da je Bizoe bio favorit predstavnice iz JAR. Mala vinarija, idu na kvalitet i imaju samo belo Henrietta i crno Shiraz vino. Samo 4 tonr shiraza zasade godišnje a od odležavanja su napravili pravu konfuziju: 70% vina ide u novu hrastovu burad, od kojih je 85% barik a 15% američki hrast. Ostalih 30% vina ide u stariju burad. Bizoe je po karakteru slično ali je još kvalitetnije i prefinjenije nego 10 Chapters ali mu je i cena odgovarajuća: 12eur. U svakom slučaju dugo smo uživali u njemu a opšta slika koju imamo za vina iz Južne Afrike se naglo promenila iz crno-bele u full HDTV.

Predstavnica vinara iz doline Franschhoek je dala intervju za televiziju, priča "only English and a little bit of Afrikaans" ali nažalost nismo imali priliku da čujemo kako zvuči Afrikaans. Prema njenim rečima, ponos Južne Afrike je sorta Pinotage, mešavina dveju sorti: Pinot Noir i Hermitage. Takođe je istakla da je Franschhoek jedna od hladnijih vinskih regija i da su im ipak bolja bela nego crna vina.

Modna revija je uz degustaciju vina definitivno bila high point večeri.

Za najmlađe bilo je predviđeno pričanje priča.

Bilo je jako lepo što se Južna Afrika predstavila Beogradu i nadamo se da će se ovo ponoviti i sledeće godine. Do tada ćemo da uživamo u 10 Chapters Introduction koje smo kupili u ovom afričko-beogradskom selu i u ponekom Golden Kaan Shirazu koji se može naći u beogradskim vinarijama.

| Više...