Posle prezentacije plavca Rota sa poluostrva Pelješac, usledila je degustacija i prezentacija vinarije Mačkov Podrum iz Iriga, podno Fruške Gore. Degustaciju je vodio vlasnik vinarije Sava Jojić.

Na degustaciji su bila tri mačkova vina: Incognito, Mirisavi Traminac i Camerlot. Išlo se upravo tim redom jer Incognito je suvi Rajnski Rizling, Traminac je polusuv i aromatičan a Camerlot je kupaža Cabernet Sauvignon i Merlota koje ima potencijal da bude arhivsko vino – išlo se od najblažeg do najjačeg vina.

Osim same degustacije imali smo prilike da čujemo i ponešto o istoriji Mačkovog Podruma, o tendencijama u vinarstvu u Srbiji, regionu i svetu, a bilo je tu i poezije.

Na samom početku bilo je reči o težnji Mačka da popularizuje Portugizer kao srpsko mlado vino, pandan francuskom Beaujolais (božole). Po našem zakonu o vinu, mlado vino se definiše kao vino koje je proizvedeno od grožđa koje je iste godine brano i mora se popiti do kraja marta - ne sme se prodavati kasnije.

Na Fruškoj Gori se mlado vino pravi od sorte Portugizer a u Župi i ostatku Srbije od sorte Game,  takođe i u Francuskoj se pravi od Gamea. Mlada vina se karakterišu po lepim mirisima, ukusima, a nemaju punoću i dužinu tj. “kratka” su. Portugizer nije sorta za velika vina, rano sazreva a to znači da ona ne mogu imati veliku snagu i perspektivu. Njegov vek je 2-3 godine. Predstavlja se kao prijateljsko, komšijsko vino jer se ne mogu svaki dan piti velika vina. Portugizer se pije ležerno, bez opterećenja.

Još jedna zanimljivost vezana za ovo vino je da je drugo ime za njega “Svatovac” – jer kad počne vreme svadbi, slava i veselja, mlado vino je prvo vino koje je spremno. Grožđe se jako rano bere i zato se koristilo za svatove. Svatovac se inače spominje u pesmi Đorđa Balaševića “Svirajte mi jesen stiže dunjo moja”.

Ljudi iz Mačkovog Podruma su angažovali tehnologa iz Italije i napravili Portugizer metodom karbonske maceracije što je bio prvi put da se ta metoda primenjuje u Srbiji. Bilo je eksperimenata (na primer tehnolog iz Rubina) ali to nije rađeno u komercijalnom smislu. Tvrde da se Mačkov portugizer odlično plasira po restoranima i ima mišljenja da je čak bolji nego Beaujolais.

Ideja Save Jojića je da razni vinari u Dunavskoj ulici u Novom Sadu predstavljaju svoja mlada vina. Mačkov Podrum je očigledno dobro odradio marketing jer kad se ukuca u google reč “portugizer” sedam od prvih deset rezultata vodi ka njima!

Posle ove zanimljive priče o mladim vinima, prešli smo na Rajnski Rizling “Incognito”. Rizling je nažalost tokom godina izbio na loš glas ali je Mačkov Podrum odlučio da dokaže da se može napraviti dobar rizling. Incognito ima 12,5% alkohola, vinifikacija se odvija u sudovima sa kontrolisanom temperaturom. Služi se na temperaturi od 10-12°, ima miris jabuka. Vino je suvo za razliku od traminca koji je polusuv i mnogo aromatičniji. Berba 2009, u Beču je Incognito pokupio srebrnu medalju za kvalitet. Pošto je berba 2009, daljim čuvanjem u bocama ovo vino će još napredovati. Za klasu je bolji od na primer austrijskog Polz rizlinga kojeg smo skoro pili.

Traminac Mirisavi. Gewürztraminer. Kod nas su mnogi vinari pohrlili da prave Chardonnay jer je to nešto što se pije. Sava Jojić kaže: “U našoj zapostavljenoj kulturi pijenja vina je prisutan jedan veliki konzervativizam. Naši ljudi su navikli ili na Italijanski Rizling ili na Chardonnay. Stariji piju rizling sa sodom a mlađi chardonnay. Imali smo hrabrosti da posadimo Traminac iako nismo bili sigurni kakva je njegova tržišna perspektiva.” Sa ovim se moramo složiti jer to vrlo dobro opisuje i naše iskustvo – prosto je neverovatno koliko nam lepo ide Chardonnay a kako bežimo od Rizlinga… Da se vratimo na Taminac, gospodin Jojić kaže da će naći drugo tržište ako ga ne budu mogli prodavati u Srbiji. Ovo je druga berba (od prve nisu pravili traminac), sa lepim aromama, bukeom, osvojio je zlatnu medalju (preko 85 poena) u Pragu na takmičenju sa preko 500 etiketa, a srebro su dobili njihov Chardonnay i Incognito. Mačkov Chardonnay smo već probali i ostavio je vrlo dobar utisak.

Srđan, tehnolog je izneo tehničke podatke: berba 2009, 13,5% alkohola, ostavljena je namerno malo veća količina šećera po litru jer on čini vino mekim. Rađeno je presovanje celih grozdova da bi se izbegao prelazak gorkih tvari iz šepurine. Tehnološki postupci su obavljani na niskim temperaturama da bi se očuvala svežina. “Ovo zlato iz Praga je posebno značajno jer je vino odležalo samo 20 dana a Traminac kao sorta se karakteriše time da svoje senzorne karakteristike pokazuje tek posle godinu-dve provedene u boci.”

Imali su u vidu žensku ciljnu grupu. Inače je zabluda da jeTraminac žensko piće ali ga rado piju žene. U Austriji i Nemačkoj se pije kao suvo vino uz jelo a ako je malo slađe kao ovaj Mačkov onda više ide uz kolače.

Camerlot je staro mačkovo vino, kupaža dve najpoznatije sorte crnog grožđa – Cabernet Sauvignon i Merlot. Dobilo je zlato u Italiji i srebro u Nemačkoj u jako velikoj konkurenciji, ali kako kaže gospodin Jojić “jedino što je za vinara važnije od nagrada je reakcija publike”. Merlot učestvuje sa 60% a Cabernet sa 40% - kada se ostvari veći procenat Merlota onda je vino mnogo pitkije. Očekivanje je da će moći da odležava i 10 godina. Najbolje ide da se pije samo, bez hrane, jer je jako kompleksno i moćno.

Probali smo berbu 2007, odležavalo je 13 meseci u barrique buradima (hrast, 225l) i posle toga 6 meseci se smirivalo u inoxu i onda još 6 meseci u boci. Naš je utisak da je ovo, kao uostalom i sva druga Mačkova vina, vrlo blago, lepo izbalansirano i zaokruženo vino.

Logo. Radila ga je kompanija New Moment iz Beograda, dugo je bila tajna ko je dizajner. Zahtev vinara je bio da to bude mačka u kubističkom stilu. Mačak je zato što je porodica Jojić u Irigu poznata po nadimku “Mačak”. Inače, kažu da nema ravnodušnih u vezi logoa, ili ga mrze ili ga vole. To je jedan od znakova da je on uspešan. Mi smo njime oduševljeni i mislimo da je Mačkov Podrum definitivno uz njegovu pomoć odskočio iz gomile.

O marketingu: dosta se pričalo o marketingu i promociji domaćih vina a jedna od ideja kako bi država mogla da pomogne domaćim vinarijama je da se u našim ambasadama po srednjoj evropi koja je ciljno tržište srpskih vinarija služe domaća vina. Takođe da JAT služi vina iz Srbije. Tu se spominjao Rubin Kruševac kao dobar kandidat jer ima tehnologiju i kapacitete.

U sledećem nastavku: izašli smo na terasu tvrđave i probali 16 etiketa.

| Više...