Nedeljno prepodne, početak leta. Kroz poluotvoren prozor stana na jednom beogradskom brdu posmatram uobičajene letnje slike: vrabac na grani i mačka koja ga lenjo gleda sa krova automobila. Poziv od Maje za zajedničko spremanje ručka. U prevodu ovo znači da je moja dužnost da joj dodam par sitnica koje se nalaze na visokim policama i slobodan sam. Kad se kuvanje približi kraju, otvorim flašu vina, sipam u čaše. Iz slušalice čujem jedno „i...?“. Kao malo se premišljam i na kraju nonšalantno kažem „da“. Done deal! Sedam u besnu mašinu i za 20min sam u Majinoj rezidenciji.

Na stolu nas je čekalo crno vino sorte Stanušina, berba 2005. Popova Kula, mlada makedonska vinarija, pokušava ovu autohtonu sortu da spasi od zaborava: stanušina je sorta koja se od davnina gaji u Tikveškom vinogorju a u novije vreme sve više ustupa mesto popularnim međunarodnim sortama. U Popovoj Kuli osim crne imaju i rosé Stanušinu.

Ukus Makedonije: Stanušina Popova Kula

Boja vina je tamno crvena sa nijansama narandžaste, boja cigle. Sa deklarisanih 11,5% alkohola ne očekujemo veliko vino snažnog tela već jedno lagano, osvežavajuće vino. Na nosu se odmah javljaju jagode, grožđe, puno svežine i malo kiselosti. Definitivno nešto što se kod crnog vina ne sreće često.

Suze se formiraju brzo i nepravilnog su rasporeda. Na jeziku se oseća aroma koja vuče na mlade šumske jagode, tvrde i zelenkaste... ovako nešto do sad nismo sretali u crnim vinima i ovakva iznenađenja nam se sviđaju. Nije slatko (šećer 1g/litar), ima dobre kiseline, malo tanina, malo gorčine, ok ukomponovano. Završnica je srednje dužine.

Stanušina se pokazala kao dobar izbor za nedeljni ručak. Zadovoljstvo je probati autentični proizvod jednog podneblja (pohvale Popovoj Kuli!) i zadovoljstvo je uživati u čarolijama koje ono donosi.

Ocena:74/100

Cena: 480din (4,6eur)

Gde: Supermarket Vero, Beograd

| Više...