Kad mi je Marijeta ispričala da se dugo cimala po Beču da bi našla Polz, bio sam začuđen. Hteo sam neki Austrijski mainstream, nešto kao što su za nas Plantaže. Negde između posete zgradi Hundertwasserhaus i dvorcu Schönbrunn našla se vinoteka u kojoj stanuje Polz Welschriesling. Još samo da bude vredan toga.

Erich & Walter Polz je sa 500 000 boca jedan od najvećih proizvođača u Austriji. Većinom prave bela vina i jedno od njih je Welschriesling, u našim krajevima poznatije kao Graševina ili Italijanski rizling. Nivo kvaliteta je Qualitätswein (kvalitetno vino), druga po redu kategorija kvaliteta u Austriji. Grožđe mora biti iz istog vinogorja a postoje i određeni zahtevi u vezi minimalne količine šećera u širi.

Region iz kojeg ovaj rizling potiče je Južna Štajerska (Südsteiermark) i lokalna vina su tradicionalno sveža i voćna. Vinarije koje su želele da očuvaju ovaj stil proizvodnje vina od tipično štajerskih sorti su 1993. godine formirale udruženje i simbol kvaliteta STK (Steirische Klassik – Štajerska Klasična) koji se može prikazati na flaši - ispod čepa ili na samoj etiketi.

Ovaj simbol može se naći samo na vinima koje su u skladu sa pravilima udruženja i trenutno su to vina proizvođača Gross, Lackner-Tinnacher, Neumeister, Erich & Walter Polz, Sattlerhof, Tement i Winkler-Hermaden.

Alkohol 11%, preporučena temperatura serviranja 8-10°. Navojni čep je tu da očuva svežinu koja bi trebala da je karakteristična odlika STK vina. Čim smo sipali, pojavilo se mnoštvo mehurića što nam govori da je vino mlado – berba 2009. Kada zavrtimo čašu, na zidovima ostaju mehuriči ali i malo taloga, što nam ne smeta. Boja je svetlo žuta, vrlo je malo zamućena. Suze se javljaju u pravilnim razmacima i ima ih dosta.

Na nosu se javlja karakterističan miris za mlada bela vina ali nažalost oseća se i alkohol. Tu je još i aroma sveže pokošene trave, sena i miris nekog nezrelog voća – na primer mlada kajsija. Prvi gutljaj i oseća se malo slada i odma zatim slede kiseline koje preplavljuju nepce. Završnica srednja bez aroma koje se izdvajaju. Primećujemo i malo onog ukusa koji je karakterističan za loš rizling. Možda ga nismo dobro rashladili…

Drugi pokušaj, vadimo vino iz frižidera nakon neoliko sati i posle nekoliko minuta sipamo, čaše kraće i “izduženije”.  Na nosu se oseća divna aroma jabuke, cimeta i kruške. Na jeziku opet slatkasto, kiseline i na kraju gorčina. Bogatstvo bukea se nije ponovilo na jeziku ali se izgubio i onaj loš vonj od ranije, definitivno mu prija niža temperatura.

Sve u svemu ovaj rizling je lep na nosu ali mu fali mnogo toga na jeziku. Nije loš, nije ni dobar ali mislim da sledeći put neću terati Mariju da ga traži u Beču.

Ocena: 60/100

Cena: cca 10eur

Gde: Beč, Austrija

| Više...